Tajnost Glasanja i Obrada Biracih Podataka

Izbori se smatraju veoma važanim aspektom demokratije i sprovođenje istih kao slobodnih i pravednih, je od suštinskog značaja za dimenziju ljudskih prava.
Postoji nekoliko međunarodnih izbornih standarda koji postavljaju principe i osnovu za sprovođenje izbora i tretiraju aspekat ljudskih prava u tom pogledu.

Ključni izborni principi su: univerzalni, jednaki, pravedni, tajni, slobodni, transparentni i odgovorni.
Istraživanje je sprovedeno da razmotri različite aspekte održavanja izbora u vezi sa ljudskim pravima u digitalnom dobu, i kako se oni uklapaju i komuniciraju u danasnjem izbornom okruženju Kosova.

Istraživanje je sprovelo pregled na različite aspekte izbora u pogledu ljudskih prava u digitalnoj eri, i kako se uklapaju zajedno u sadašnjem izbornom sredine na Kosovu.
Konkretnije, istraživanje je imalo za cilj da uoči kršenje ljudskih prava kroz dva aspekta prava birača: pravo glasanja u tajnosti, i pravo privatnosti tokom obrade biračih podataka pri izbornom procesu. Istraživanje je imalo za cilj da predstavi i aktuelni izborni proces i identifikuje probleme u vezi kršenja ljudskih prava u ova dva aspekta, kako im prilazimo i kako ih dodatno poboljšati.

Istraživanje pruža sveobuhvatan pregled izbornog okvira, posebno izborne zakone i izborna pravila, i druge relevantne zakone i pravna akta koja regulišu ceo izborni proces. Ovaj zakon je analiziran u odnosu: 1) na zakonsku infrastrukturu – da li obezbeđuje adekvatne mehanizme kojima će se garantovati tajnost glasanja i zaštita ličnih podataka, 2) na implementaciju zakona, i 3) poboljšanje situacije u budućnosti. Dodatno, odgovorne institucije, međunarodne agencije i stručnjaci su intervjuisani o načinu izbornih aktivnosti koje su sprovedene do sada, nepravilnostima na koje su nailazili, preduzetim merama da se isprave ovakvi nedostaci, i preporuke u odnosu na konkretne predloge za izmene, dopune i buduća razmatranja.

Drugi aspekt analize se odnosio na obradu ličnih podataka. Organizovanje i sprovođenje izbornog procesa na Kosovu podrazumeva brojne aktivnosti koje zahtevaju prikupljanje, obradu, verifikaciju i korišćenje ličnih podataka, da bi se stvorili uslovi za birače da glasaju na dan izbora. Ove aktivnosti su preduzete od strane upravljackih izbornih tela, konkretnije, oni zahtevaju koordinaciju i interakciju sa drugim relevantnim akterima. Ovaj širok spektar aktera i interesnih grupa, čini proces veoma kompleksnim imajući u vidu relevantne izborne podatke, uključujući i one lične koji moraju postati dostupni odgovarajućim organima u zavisnosti od njihove prirode odgovornosti.
Što se tiče propisa vezanih za obradu podataka, izborni okvir ima značajne nedostatke. ZOI nudi veoma generalne i nedovoljne preporuke u odnosu na Zakon o Zaštiti Ličnih Podataka, a izborno zakonodavstvo se ne interpretira dovoljno, ostavljajući prostor za nepoštovanje istog tokom sprovođenja izbornih aktivnosti.

Na kraju, na osnovu nalaza i zaključaka, istraživanje nudi preporuke za ciljne aktere kako bi adresirali i preduzeli aktivnosti u cilju poboljšanja nedostataka kao rezultat sprovedene analize.
Kompletan izveštaj možete naći ovde